MORALNO OBRAZOVANJE KAO USLOV ZA PRAKTIKOVANJE SLOBODE KOD KANTA

Apstrakt

U radu se analizira Kantova koncepcija moralnog obrazovanja i uočava sledeće: 1) Kant svoju knjižicu posvećenu vaspitanju započinje tvrdnjom da čovek nije ništa drugo do ono što od njega načini vaspitanje. To znači da edukatibilnost nije tek jedna od ljudskih karakteristika, nego je najvažnija među njima. 2) Moralni razvoj je „beskonačni“ proces i odnosi se pre svega na ljudski rod u celini. Kako je moralno savršenstvo, kao večna težnja i ideal, nedostižno za pojedinca, obrazovanje stremi moralnom savršenstvu vrste. 3) Cilj moralnog obrazovanja pojedinca jeste zasnivanje i neprestano održavanje vrlog karaktera koji se ogleda u moralnoj zrelosti. Moralno zreo čovek pre svega vlada sobom, čime omogućava praktikovanje unutrašnje slobode. 4) Najveći izazov moralnom obrazovanju predstavlja čoveku urođena i ničim otuđiva klica zla s obzirom na to da ono treba da pokaže kako je moguće da jedno takvo biće napreduje u vrlini. 5) Kako celokupna upotreba, kao i zloupotreba, čovekove slobode zavisi od nastrojenosti njegove volje (Gesinnung), na njenom održavanju se mora neprestano raditi. Imajući u vidu da je moralno obrazovanje usmereno na ovo održavanje, zaključujemo da je ono uslov za praktikovanje slobode.