Podnošenje priloga
Sve priloge autori podnose uredništvu slanjem na elektronsku adresu kritika@ifdt.bg.ac.rs
Svi prilozi moraju biti u DOCX. formatu i prikladno anonimizovani. Priloge pripremiti na latiničnom pismu, na jezicima Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.
Svaki prilog ima odvojenu stranicu na početku sa sledećim podacima: ime i prezime autora, njihove afilijacije, elektronske adrese autora za kontakt, naslov teksta. Ostali deo priloga, od nove stranice, predstavlja tekst rada.
Ohrabrujemo autore da prilikom podnošenja priloga daju predloge potencijalnih recenzenata za njihov rad, koji nisu iz iste institucije kao i autor, koji nisu prethodno bili njihovi koautori i koji nisu u sukobu interesa, a predstavljaju relevantne stručnjake za oblast rada.
Priprema priloga
Kao deo postupka podnošenja rukopisa, od autora se zahteva da provere saglasnost priloga koji podnose sa sledećim stavkama:
- Prilog nije ranije objavljen, niti se razmatra njegovo objavljivanje u drugom časopisu.
- Navedena su tačna imena svih autora rukopisa, njihove potpune afilijacije – univerzitet, fakultet, odeljenje, institut, i sl. – kao i adrese za kontakt.
- Prilog sadrži: naslov, imena autora i nazive i adrese institucija u kojima oni rade, apstrakt, ključne reči, osnovni tekst rukopisa, reference.
- Eventualne ilustracije, tabelarni i grafički prikazi dati su na jednoobrazan način i smeštaju se unutar teksta na odgovarajućim tačkama, a ne na kraju rukopisa.
- Datoteka priloga je u DOCX formatu. Format stranice: normalne margine. Tekst je dvoredan (double-spaced); tip slova Times New Roman; koristi se font od 12 tačaka (12-point font); koristi se kurziv (italic) radije nego podvlačenje (osim za URL adrese).
- Ukoliko su dostupni, navedeni su URL-ovi za reference.
- Tekst se pridržava stilskih i bibliografskih zahteva koji su navedeni u Pravilima organizovanja teksta.
Pravila organizovanja teksta
Dužina teksta
- Originalni naučni radovi, pregledni radovi i relevantni prevodi: do 60.000 slovnih znakova (dva dvostruka tabaka), uključujući razmake, sažetke, ključne reči i napomene ispod teksta).
- Kratka ili prethodna saopštenja, stručni radovi, informativni prilozi: do 40.000 slovnih znakova, uključujući razmake.
- Naučne kritike, polemike i osvrti, prikazi knjiga i naučnih događaja: do 20.000 slovnih znakova, uključujući razmake.
Originalni naučni radovi i pregledni naučni radovi
Imena autora
Pored imena i prezimena, poželjno je da autori navedu i srednje slovo. Puno ime autora navodi se na sledeći način: ime, srednje slovo, prezime. Imena i prezimena stranih autora, kako na naslovnoj stranici tako i u tekstu, ispisuju se transkribovana na srpski jezik, s tim što se pri prvom pojavljivanju u zagradi navede njihov ispis u originalnom obliku.
Imena autora ispisuju se fontom Times New Roman, veličina fonta 12.
Afilijacija
Puni naziv institucije kojoj pripada autor ispisuje se takođe fontom Times New Roman, veličina fonta 12. Navodi se pun (zvaničan) naziv i sedište ustanove u kojoj je autor zaposlen. U složenim organizacijama navodi se ukupna hijerarhija (na primer: Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet – Odeljenje za sociologiju, Beograd). Bar jedna organizacija u hijerarhiji mora biti pravno lice.
Afilijacija se ispisuje neposredno nakon imena autora. Kada rad ima više od jednog autora treba navesti svako ime i ispod njega afilijaciju koautora. Funkcija i zvanje autora rukopisa se ne navode.
Elektronska adresa autora ispisuje se ispod afilijacije. Ako je autora više, daje se samo adresa jednog, autora za korespondenciju.
Naslov rada
Naslov treba da što vernije opiše sadržaj članka. Stoga se sugeriše da bude jasan i ne preterano dugačak. Ispisuje se fontom Times New Roman, veličina fonta 12. U interesu je autora da se koriste reči prikladne za indeksiranje i pretraživanje. Ako takvih reči nema u naslovu, poželjno je da se naslovu pridoda podnaslov.
Pored naslova na srpskom jeziku, naslov se daje i na engleskom jeziku. Potonji se ispisuje ispred sažetka/rezimea na engleskom jeziku.
Tekući naslov (Running Head) će biti ispisan u zaglavlju svake stranice članka (u PDF formatu) radi lakše identifikacije. Tekući naslov sadrži prezime, inicijal imena autora (ako je autora više, preostali se označavaju sa „i dr.“), naslov rada, naziv časopisa i kolaciju (godina, godište, sveska, početna i završna stranica). Naslov časopisa i članka daje se u skraćenom obliku.
Sažetak
Sažetak (apstrakt) je kratak informativni prikaz sadržaja članka koji čitaocu omogućava da brzo i tačno oceni njegovu relevantnost. U apstraktu ne bi trebalo navoditi reference. Sažetak treba da sadrži kratak pregled cilja, metoda i najvažnije rezultate istraživanja, tako da se može koristiti prilikom indeksiranja u referentnim periodičnim publikacijama i bazama podataka. U interesu je autora da sažeci sadrže termine koji se često koriste za indeksiranje i pretragu članaka.
Sažetak originalnih naučnih radova i preglednih radova treba da ima od 100 do 250 reči (ispisanih tipom slova Times New Roman, veličina slova 10) i treba da stoji između zaglavlja (naslova, imena autora i dr.) i ključnih reči, nakon kojih sledi tekst članka.
Članak mora imati sažetke na srpskom i engleskom jeziku, a poželjno je sažetak na srpskom i rezime na engleskom jeziku.
Rezime
Veoma je poželjno da se sažetak na engleskom jeziku daje u proširenom obliku, kao takozvani rezime. Posebno je poželjno da rezime bude u strukturiranom obliku. Dužina rezimea može biti do 1/10 dužine članka.
Rezime se daje na kraju članka, nakon odeljka Literatura (Bibliografija) i ispisuje se tipom slova Times New Roman, veličina slova 10.
Ključne reči
Ključne reči su termini ili fraze koje su relevantne za temu rada i koje najbolje opisuju sadržaj članka za potrebe indeksiranja i pretraživanja. U interesu je autora da učestalost njihove upotrebe bude što veća. Poželjno je dodeljivati ih s osloncem na neki međunarodni izvor (popis, rečnik ili tezaurus) koji je najšire prihvaćen ili unutar date naučne oblasti ili u nauci uopšte (na primer, lista ključnih reči Web of Science). Dobar izbor ključnih reči preduslov je za ispravno indeksiranje rada u referentnim periodičnim publikacijama i bazama podataka.
Broj ključnih reči ne može biti veći od 10.
Ključne reči treba dostaviti na srpskom i engleskom jeziku. Ispisuju se u posebnom redu neposredno nakon sažetka, odnosno rezimea, tipom slova Times New Roman, veličina slova 10.
Napomene ispod teksta
Napomene ispod teksta (fusnote) daju se pri dnu strane u kojoj se nalazi komentarisani deo teksta. Mogu da sadrže manje važne detalje, rukavce izvođenja, dopunska objašnjenja, naznake o korišćenim izvorima i tako dalje, ali nikako ne samo reference koje se, prema Pravilima citiranja, unose u osnovni tekst rukopisa.
Osnovni tekst
Poželjno je da osnovi tekst rukopisa sadrži jasno naznačene delove: uvod, teorijski okvir, metodologiju/metod, pregled rezultata, diskusiju, zaključak.
Podnaslove i međunaslove ispisivati u posebnom redu kurzivom (italic), tipom fonta kao i čitav rukopis: Times New Roman, veličina fonta 12.
Izbegavati pisanje skraćenica, akronima i simbola, a ukoliko je to neophodno, navesti puni naziv za ono za šta stoje pri prvom pojavljivanju.
Stil rada treba da je čitljiv ali ne i dosadan. Časopis podstiče književnu koliko i intelektualnu kreativnost, ali ne po cenu razumljivosti.
Format i dimenzija tabela treba da odgovaraju formatu i dimenzijama stranice, a ispis u njima piše se tipom slova Times New Roman, veličina slova 10. Legenda za tabelu treba da se nalazi ispod tabele i bude ispisana takođe tipom slova Times New Roman, veličina slova 10.
Slike, crteži i druge ilustracije treba da budu dobrog kvaliteta. Ilustracije moraju da budu u jednom od sledećih formata: TIFF, JPEG, EPS, minimalno rezolucije 1024 × 768, a maksimalnih dimenzija tako da se uklapaju u dimenziju stranice. Ilustracije se obeležavaju rečima „Slika (1, 2, ...)“ ili tekstualnim objašnjenjem koje opisuje sliku, tipom slova Times New Roman, veličina slova 10.
Zahvalnica treba da se nalazi u posebnom odeljku na kraju članka, ispod liste referenci.
Literatura (lista referenci, bibliografija)
Citirana literatura obuhvata bibliografske (članke, monografije i slično) i druge izvore i daje se isključivo u zasebnom odeljku članka, u vidu liste referenci. Reference se navode na dosledan način, abecednim redosledom. Reference se ne prevode na jezik rada, već se navode na jeziku na kom su objavljene. Sve reference treba da budu ispisane latiničnim pismom. Spisak referenci treba da sadrži samo radove koji su navedeni u osnovnom tekstu rukopisa.
Prikazi knjiga i događaja
Na početku stranice, u gornjem levom uglu, navesti ime, afilijaciju i elektronsku adresu autora. Centrirati naslov, ispod koga sledi tekst.
Prikazi ne podležu recenzentskom postupku, ali su moguće uredničke intervencije, uz prethodnu proveru sa autorima ukoliko su neophodne velike promene.
Prikaz treba da sadrži:
- Ukazivanje na to šta se knjigom ili događajem želelo postići (zašto je napisana ili zašto se odigrao, kome je namenjena ili kome je bio namenjen – studentima, akademskoj javnosti, stručnjacima ili opštoj publici?)
- Da li su ciljevi knjige ili skupa jasno izloženi i u kojoj meri su ispunjeni?
- Da li je knjiga pisana jasno i razumljivo, da li su učesnici u događaju govorili jasno i razumljivo, kakav je stil izlaganja i da li je pristupačan korisnicima?
- Koji su glavni doprinosi knjige ili događaja?
- Postoje li slabosti koje na koje bi trebalo ukazati?
- Kome biste preporučili ovu knjigu ili ovaj događaj?
Molimo Vas da iznesete i sopstveno mišljenje na razborit način. Zanimaju nas i Vaši stavovi a ne samo sažetak sadržaja knjige ili opis događaja.
Neka stil prikaza bude otvoren i neformalan; izbegavajte upotrebu preterano tehničkog jezika.
Zainteresovani za prikaz neke od publikacija izdavača Kritike: časopisa za filozofiju i teoriju društva, Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, mogu preuzeti besplatan primerak na adresi izdavača (Kraljice Natalije 45, Beograd), uz obavezu da u razumnom roku dostave njen prikaz.
Pravila citiranja
Svi prilozi za Kritiku: časopis za filozofiju i teoriju društva moraju biti u skladu sa pravilima citiranja Američkog sociološkog društva (ASA Style). Prema tom sistemu referisanja unutar teksta (in-text references) u zagradi se navodi prezime autora i godina. Lista referenci ili bibliografija na kraju dokumenta sadrži sve detalje navedene abecednim redom za sve reference unutar teksta.
Citati
Direktni citati se navode unutar teksta i korišćenjem srpskih navodnika: „ ”
Direktni citati koji sadrže više od 40 reči se pišu u posebnom bloku, uvučeni su 1cm s leve strane i ne sadrže navodnike.
Za sve direktne citate neophodno je navesti broj stranice iz izvorne literature prilikom citiranja u tekstu.
Reference unutar teksta
Jedan autor
za parafraziranje: (Moriarty 2003)
za direktni citat (obratiti pažnju da nema razmaka između dve tačke i broja stranice): (Moriarty 2003:33)
Dva autora
(Aleksić i Grbić 2022)
(Martin and Bailey 1988)
Tri autora
(Ćeriman, Fiket i Rácz 2018) kod prvog navođenja i (Ćeriman i sar. 2018) kod svakog sledećeg navođenja
(Carr, Smith, and Jones 1962) kod prvog navođenja i (Carr et al. 1962) kod svakog sledećeg navođenja
Četiri ili više autora
(Đorđević i sar. 2018)
(Nilson et al. 1962)
Višestruke reference
Kod navođenja više referenci u tekstu odjednom, reference se slažu prema hronološkom, npr. (Marwell et al. 1971; Burgess 1980), ili abecednom redu, npr. (Burgess 1982; Marwell et al. 1971), i to dosledno kroz ceo tekst.
Reference u spisku literature
Knjige
Prezime, Ime. godina objavljivanja publikacije. Naslov knjige. Mesto izdanja: Izdavač.
Primeri:
Prodanović, Srđan. 2017. Šta zdrav razum može da učini za društvenu teoriju: ka pragmatičkom shvatanju prakse. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju.
Moriarty, Michael. 2003. Early Modern French Thought. The Age of Suspicion. Oxford: Oxford University Press.
Za dva i više autora, ime drugog i svakog sledećeg autora se piše inverzno, najpre ime pa prezime:
Corbin, Juliet, and Anselm Strauss. 2008. Basics of Qualitative Research. 3rd ed. Thousand Oaks, CA: Sage.
Zbornici radova
Prezime, Ime priređivača, prir./ed. godina objavljivanja. Naslov zbornika. Mesto objavljivanja: Izdavač.
Primeri:
Ćeriman Jelena, Irena Fiket i Krisztina Rácz, prir. 2018. Žongliranje između patrijarhata i prekarijata: usklađivanje porodičnih i profesionalnih obaveza akademskih radnica. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu; Centar za etiku, pravo i primenjenu filozofiju.
Harris, John, ed. 2001. Bioethics. Oxford: Oxford University Press.
Poglavlja u zbornicima radova
Prezime autora poglavlja, Ime autora poglavlja. godina izdanja zbornika. „Naslov poglavlja”. Str./Pp. Početna stranica-završna stranica u/in Naslov zbornika, priredili/edited by Inicijal imena. Prezime priređivača. Mesto objavljivanja zbornika: Izdavač.
Primeri:
Butler, Judith. 2005. “Subjects of Sex/Gender/Desire.” Pp. 145–153 in Feminist Theory: A Philosophical Anthology, edited by A. Cudd, and R. O. Andreasen. Oxford, UK; Malden, Massachusetts: Blackwell Publishing.
Cvejić, Igor. 2018. „Ravnodušnost i akcija: holokaust i granice emotivnog iskustva”. Str. 56-71 u Holokaust i filozofija, priredili M. Lošonc i P. Krstić. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju.
Članci u časopisima
Prezime, Ime. godina objavljivanja članka. „Naslov rada”. Naslov časopisa volumen(broj sveske):početna stranica-završna stranica.
Primeri:
Radinković, Željko. 2012. „Temporalna uskraćenost bića i mišljenja bića kod Jozefa Keniga u kontekstu fenomenoloških rasprava Huserla i Hajdegera”. Theoria 55(1):31-44.
Miller, J. Roger. 1926. “The Ideas as Thoughts of God.” Classical Philology 21:317-326.
Za dva i više autora:
Spasić, Ivana i Vera Backović. 2020. „Urbani identitet Beograda: Savršeni haos, nesavršena ravnoteža”. Sociologija 62(4):569-589.
Coe, Deborah L., and James D. Davidson. 2011. “The Origins of Legacy Admissions: A Sociological Explanation.” Review of Religious Research 52(3):233-47.
(obratiti pažnju da se u spisku literature reference na stranim jezicima navode tako što se koriste navodnici koji odgovaraju datom jeziku, a na engleskom jeziku se tačka kod završetka navođenja naslova rada piše unutar umesto izvan navodnika, dok je na srpskom jeziku obrnuto)
Članci u novinama i magazinima
Prezime autora, Ime autora. godina izdanja. „Naslov članka”, Ime novina ili magazina, Datum, str. Početna stranica-završna stranica.
Primeri:
Logar, Gordana. 2009. „Zemlja bez fajronta”, Danas, 2. avgust, str. 12.
Sloterdijk, Peter. 2018. „Die BRD ist doch ein großer Kurort“, Die Zeit, 27. September, S. 17-19.
Dokumenti sa mrežnih baza (web documents)
Kada se citira tekst sa elektronske mreže, pored ispisa kao za članak u bibliografiji, navesti i veb adresu sajta, datum pristupa stranici, kao i dodatne oznake ukoliko su dostupne (godina, poglavlje i tome slično).
Primeri:
Daniels, John. 2010. Apathetic College Students in America. Middletown, IL: University of Middletown Press. Retrieved April 6, 2011 (http://site.ebrary.com/lib/collegestudies/docDetail.action?docID=1010101010).
Za sve ostale instrukcije u vezi sa formatiranjem teksta i citiranjem svih drugih vidova građe, molimo Vas da pogledate uputstvo „ASA Style” (https://owl.purdue.edu/owl/research_and_citation/asa_style/in_text_citation_references.html).