ETNOMORALIZAM, NACIJA I MORAL: PRESEK JEDNOG AMBIVALENTNOG ODNOSA

Apstrakt

Prilog je pokušaj problematizovanja etnonacionalističke komponente savremenog hegemonog ideološkog morala. Etnomoralizam je osobeno delatna vrsta moralnog preuznošenja vlastite nacije kao moralno nadmoćne. To je neizostavni okvir političkih borbenih pojmova koji regulišu sukob dobrih i i zlih nacija. Mešavina je straha ksenofobičnih i straha od ksenofobičnih. Slepi patriotizam, kao vrh
etnomoralizma, pravda se martirološki: nadmoć ljudskosti moje nacije ističe iz njene beskonkurentske žrtve. Samoviktimizacija je provereno oružje u borbi oko moralne nadmoći. Moralizovana samoviktimizacija raščlanjena je pojmovima krivica, odgovornost i sramota. Cilj je vlastitim podvajanjem dobra od zla kolektivno stigmatizovati drugu naciju, postideti je i trajno obeležiti kao grupu koju povezuje nacionalni zločin. Stvara se lanac uzajamnih odbrambenih agresija. Etnomoralizam je takođe i vredna roba na tržištu, vrsta moralizacije koja se uprkos banalnosti dobro prodaje.
Nasuprot etnomoralizmu, pokazani su samorefleksivni realizam i etika nacionalne odgovornosti. Intrinzična banalnost etnomoralizma je u tome što se moralizuje pripadnost grupi koja je sasvim nezasluženo stečena rođenjem. Reč je o neodgovornoj upotrebi nezasluženih vrlina. Kritika etnomoralizma upućena je na kritiku upotrebe nezasluženog u samoviđenju. Pojedinac nije moralno odgovoran za zločine sunarodnika jednako kao ni za njegove uspehe. Podvučena je razlika između morala, moralizma i metamoralizma. Moralno su nadmoćniji oni koji su sposobni za suočavanje sa tamnom prošlošću vlastite grupe. Za građanski rat 1990-ih svi su krivi. Krivicu treba diferencirati i individualizovati. U savremenom građanskom ratu sećanja pokazana je konfliktna destruktivna priroda etnomoralizma. Njegov izvor je politička moć koja proizvodi i nadzire etnomoralizme. Ovaj prilog je predlog za snalaženje u hroničnom sukobu etnomoralizama u regionu, ali i u širim složenim pojmovnoteorijskim etnomoralnim pitanjima.