PREKIDI AKTIVNOSTI – POJAM, ISTORIJA I NJIHOVI EFEKTI NA UČINAK

Apstrakt

U ovom radu predstavljen je pojam (nevoljnih) prekida i njihovo mesto i značaj u savremenom društvu. Prekidi su situacije u kojima smo prinuđeni da obustavimo obavljanje trenutnog zadatka usled drugog, prekidajućeg, koji se nametnuo najčešće iz spoljnje sredine (npr. zvono na vratima dok pišemo tekst). Fenomen prekida se ispituje danas iz perspektive kognitivne psihologije, i može se posmatrati kao posebna forma multitaskinga. Teorije koje nude objašnjenje efekata prekida na učinak u zadacima pre svega su teorije koje se bave pamćenjem i zaboravljanjem namera i ciljeva. U tekstu je dat istorijski osvrt na istraživanja ciljeva i najznačajnijih modela, koji su uticali na formulisanje savremenih teorija pamćenja ciljeva. Prikazane su dve dominantne savremene teorije pamćenja ciljeva, model pamćenja ciljeva i teorija prospektivnog pamćenja. Takođe, prikazani su najznačajniji empirijski nalazi u vezi sa uticajem prekidajućih zadataka na učinak u glavnom prekinutom zadatku, kao što su efekat pauze pre početka prekidajućeg zadatka, efekti znakova za prisećanje, efekat dužine prekida, kompleksnosti prekidajućih zadataka, efekti sličnosti između glavnog i prekidajućeg zadatka, efekti pozicije prekida i učestalosti prekida. Prikazani emprijski rezultati su interpretirani u kontekstu savremenih teorija prekida.