POCEPANI PORTRET SUBJEKTA POVERENJA: FROJD I SARTR

Apstrakt

U ovom članku će biti spekulativno razmatrana jedna specifična forma subjektivnosti, koja nastaje iz fundamentalne uslovljenosti egzistencije subjekta poverenjem. Polazeći od hipoteze da poverenje teži ka stvaranju subjektiviteta koji bi postojao samostalno, kao totalitet i odvojenost od sveta, pokušaćemo da razvejemo ovu iluziju, prikazujući konstitutivnu fragmentarnost subjekta poverenja, kao i granice i procepe koji ga sačinjavaju. Preispitujući jednu takvu ontogenezu, ispitaćemo psihološke, ali i epistemološke uslove, koje poverenje nameće subjektu u njegovom nastajanju. Frojdova psihoanalitička teorija i Sartrova ontološka fenomenologija, daće nam glavne (nekada suprotstavljene, nekada pomirljive) pojmovne aparate, kojima ćemo se služiti, ali koje ćemo takođe i dovoditi u pitanje u analizi koja sledi. Njihovim kritičkim preklapanjem, težićemo da dobijemo optimalan alat za dekonstrukciju subjekta poverenja, dekonstruišući pritom i neke tradicionalno oprečne filozofske kategorije, kao što su svesno i nesvesno, subjekat i objekat, egzistencija i postajanje, verovanje i znanje, itd.