POUKE PRIČE O DVE SESTRE: ODNOS IZMEĐU FRANKFURTSKE ŠKOLE I JUGOSLOVENSKE PRAKSIS FILOZOFIJE IZ VIZURE EPISTEMIČKIH NEPRAVDI

Apstrakt

Jedan od vodećih jugoslovenskih praksis filozofa, Gajo Petrović, karakterisao je odnos između dva distinktivna projekta kritičke teorije u evropskom intelektualnom polju XX veka kao odnos između „dve sestre“ – starije i iskusnije (Frankfurtska škola) i mlađe i ambicioznije (jugoslovenska praksis filozofija). Priznanje porodične sličnosti i prebacivanje manjka ambicioznosti starijoj sestri praćeno je i jednom optužbom: da je odnos između dve sestre obeležen „određenom asimetrijom“. Dve sestre u očigledno napetim odnosima imale su i vrlo različitu sudbinu – dok jedna tokom poslednje decenije XX veka doživljava neku vrstu renesanse, druga, jugoslovenska praksis filozofija praktično nestaje sa intelektualne scene, zajedno sa Jugoslavijom. Koristeći prilagođenu Lakatoševu (Imre Lakatos) metodologiju istorije istraživačkih programa, ovaj tekst skicira porodične sličnosti (i razlike) između dva kritička programa, iscrtava njihovu „unutrašnju“ i „spoljašnju“ istoriju, kao i njihovu interakciju u intelektualnom polju Evrope u drugoj polovini XX veka. Autor posebno razmatra recentnije teorijske projekte koji se najčešće povezuju sa nasleđem kritičke teorije: intersekcionalno povezivanje kritika kapitalizma, rase i roda Nensi Frejzer (Nancy Fraser), „osavremenjivanje socijalizma“ Aksela Honeta (Axel Honneth) i pojmovnu rekonstrukciju pojma otuđenja Rahel Jegi (Rahel Jaeggi). Polazeći od teze da ovi teorijski projekti signaliziraju smenu problema unutar kritičkog programa Frankfurtske škole, tekst kritički analizira šta osnovni pravci te smene govore o uobičajenim ocenama napuštenog kritičkog programa jugoslovenske praksis filozofije, kao i koje lekcije se mogu izvući iz istorijskog odnosa frankfurtske i praksis teorije, naročito u kontekstu rasprava o epistemičkim nepravdama i različitim mogućnostima leve teorije.