NAPETOST I OPUŠTENOST: MEMORIJA, ŽIVOT I VREME U BERGSONOVOJ I ŠELINGOVOJ FILOZOFIJI

Apstrakt

U skladu s aktuelnim istraživanjima na polju veštačke inteligencije (eng. artificial intelligence) i u oblasti psihodeličnih supstanci (eng. psychedelic substances), dolazi do ponovnog stavljanja koncepta svesti pod filozofsku lupu. Dva filozofa koji su dualne koncepte svesnog/nesvesnog, sadašnjeg/prošlog i instinktivnog/inteligentnog obradili na slične načine su nemački filozof Fridrih Vilhelm Jozef fon Šeling (Friedrich Wilhelm Joseph von Schelling) i francuski filozof Anri Bergson (Henri Bergson). Bergsonovo autonomno hipostaziranje memorije u skladu s konceptom svesti kao filter-eliminativnim mehanizmom pruža nam eksplanatornu teoriju i bliže razumevanje specifičnih karakteristika psihodeličnog tripa/iskustva (eng. psychedelic trip) koja nisu nužno uslovljena samo psihičko-telesnim stanjem individue (eng. set) i okruženjem u kojem se nalazi (eng. setting). Takođe, veza koja se javlja između stanja sna, psihodeličnog tripa, određenih psihoza i smrti, biva ispitana kroz prizmu Bergsonove ontologije u skladu s novim naučnim uvidima i drugačijim filozofskim pozicijama među kojima je analitički idealizam Bernarda Kastrupa (Bernardo Kastrup). S druge strane, obrađena je geneza sadašnjeg trenutka (onog-sad) koja je vrlo precizno i jasno izneta u Šelingovom trećem izdanju nedovršenog spisa Doba sveta, dok je odnos svesti i sadašnjeg, nesvesnog i prošlog, u radu tumačen kao preteča nekih Bergsonovih uvida. Stoga, ponuđeni opozicioni konceptualni parovi koje nam pomenuti filozofi nude oslikavaju dualno aspektnu prirodu zbilje i pružaju obrise za interpretiranje najvećih misterija životne simfonije.