UMETNIČKO OBRAZOVANJE U FUNKCIJI HOLISTIČKOG RAZVOJA DETETA

Apstrakt

U teorijama holističkog vaspitanja svako ljudsko biće posmatra se kao sistem uzajamno delujućih aspekata ličnosti. Holistički pristup podrazumeva pomoć i podršku ostvarenju punog potencijala ličnosti u svim dimenzijama: intelektualnoj, emocionalnoj, socijalnoj, fizičkoj, kao i umetničkoj, moralnoj, psihološkoj, estetskoj, kreativnoj, intuitivnoj, duhovnoj i drugim. Smatra se da ljudi nisu prazne posude u koje treba uliti unapred određeno znanje, već su misleća, osećajna, emotivna, kreativna i intuitivna bića koja koriste sve te dimenzije kako bi upoznali svet oko sebe i delovali na njega. Savremene škole često ograničavaju obrazovno iskustvo na one sfere kojima se pristupa znanjem i razumom, iako većina ljudi uči, rešava probleme i donosi odluke koristeći čitavu lepezu svojih sposobnosti. To su one osobine koje tradicionalno obrazovanje, nažalost, često zanemaruje – kreativnost, nekonformizam, originalnost, mašta i intuicija, te sposobnosti kao što su refleksija, istraživanje, preuzimanje rizika, preduzetništvo. Holistička teorija učenja usmerava nas ka tome da kod dece treba negovati i usavršavati sve navedene odlike, sa ciljem da steknu znanja i veštine potrebne da se u potpunosti razviju i uspešno deluju u lokalnoj i široj zajednici. Osim što navodimo osnovne postavke holističke teorije obrazovanja i njenu primenu u školskom i nastavnom kontekstu, u radu predstavljamo primere i pokazatelje o tome kako je obrazovanje kroz umetničke sadržaje i metode najprirodniji put ka celokupnom razvoju ličnosti, čime dokazujemo da umetnost i umetnički sadržaji mogu biti solidna platforma za holistički pristup razvoju.