INFORMACIJE I SMISAO: POREKLO PERSPEKTIVNOG VREMENA

Apstrakt

U svakodnevnoj upotrebi, informacije se mogu definisati kao podaci koji proširuju naše razumevanje stvarnosti a mere se stepenom do kojeg pomažu primaocu da ostvari svoje praktične ciljeve. Dobre informacije su praktično korisne, loše su beskorisne. Na tom mestu uobičajenom shvatanju kvantitativnih informacija, pridružuju se semantički, prostorni i vremenski faktori. Ali pitanje je kako obične informacije, koje dolaze iz okruženja, postaju nosioci tih svojstava? Fokus ovog rada prvenstveno je usmeren na pitanja u vezi sa nastankom svojstava perspektivnog vremena (tensed time) koje se, za razliku od globalnog vremena fizike (detensed time), izražava u terminima prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Moj argument temelji se na artikulisanju perspektivnog vremena kao posledice manipulisanja lokalnim informativnim obrascima. Nakon uvoda u razliku između kvantitativnog (Šenonovog) i semantičkog (Floridijevog) koncepta informacija, pokušaću ću da pokažem sledeće: (1) Semantički sadržaj nije van dosega kvantitativnog razumevanja informacija, već se može izvesti iz njega putem prepoznavanja obrazaca i redukcije redundanse; (2) kvantitativni koncept informacija dovoljan je da objasni perspektivno vreme kao emergentni aspekt lokalnog informativnog sistema čvrsto povezanog sa novogenerisanim semantičkim sadržajem; (3) perspektivno vreme je redefinisano kao lokalno i semantičko, sa implikacijama na metafiziku perspektivnog vremena a potencijalno i na informativne sisteme.