ALTISEROVSKA PERSPEKTIVA: MEDIJSKI APARAT I NASILJE

Apstrakt

Altiserovska „kritika medija“ formirana je oko dva teorijska toposa, a to su ahumanizam i interpelacija. Pošto je, prema Altiseru, humanističko shvatanje čoveka kao slobodne, svrsishodne i stvaralačke ličnosti tek ideološka deformacija, ahumanizam, obezbeđuje adekvatan metodološki pristup. U tekstu argumentujemo u prilog sledećoj tezi: jedna od najvažnijih funkcija medijskog državnog aparata (novine, tv i radio stanice, internet portali, društvene mreže), sastoji se u forsiranju sistemskog nasilja, dok se subjektivno osuđuje. Kako sistemsko nasilje reprodukuje društvene odnose, nasilje postaje ideološka kategorija, a kolokvijalni govor o sistemskom nasilju kamuflira predmet kritike. Interpelacijom mediji formiraju subjekte podobne zahtevu društvene reprodukcije, a pečat novim oblicima nasilja pružaju upravo savremeni mediji. Naime, što se mediji više zalažu za poštovanje ljudskih prava i humanističkih načela, to oni u sistemskom smislu deluju nasilnije, koristeći mehanizam interpelacije. Subjekt u tom procesu nije nevin, njega pogađa sopstvena poruka, preokrenuta iz subjektivne ravni u sistemsku. U pogledu sistemskog nasilja mediji su nesvesni, u slučaju subjektivnog patetični, a objektivnog, samo slepi.