ZORAN ĐINĐIĆ – POLITIKA KAO POZIV I POLITIKA KAO SUDBINA

Apstrakt

U ovom radu nastojim da osvetlim političko nasleđe i politički angažman Zorana Đinđića. U prvom delu rada "Politika kao poziv" analiziram vezu između njegovog teorijskog rada i praktičnog delovanja, odnos teorije i prakse, filozofije i politike. Filozofija je Đinđiću bila nadahnuće, inspiracija i uporište za menjanje sveta i sistema kojim nije bio zadovoljan. Đinđić je prestao da bude filozof – da filozofira, da bi postao političar – da dela. Tačka presecanja Đinđićevih filozofsko-politikoloških rasprava i političkog angažmana i ono po čemu će ostati upamćen, bila je ideja "nedovršene države", koja se odnosila na Jugoslaviju, a važila je i još uvek važi za Srbiju. Đinđić je čitav svoj javni intelektualni angažman posvetio politici kao pozivu. Bio je kreator političkih promena 2000, nosilac nade, modernizator i državnik. Hteo je da menja Srbiju uprkos otporu promenama koji su organizovale snage kontinuiteta. U drugom delu, naslovljenom – "Politika kao sudbina", ukazujem na elemente tragedije antičkog junaka koji prinosi svoj život kao poslednju žrtvu ideji slobode, ideji demokratske Srbije u Evropi i ideji budućnosti koja treba da prevlada nad okovanom prošlošću; pokazujem da je Đinđić imao strast za politiku i stradao od svoje najveće strasti; i kako je bio modernizator Srbije i njen prosvetitelj. Sudbina onih koji idu ispred vremena je – da im pucaju u leđa. Filozofsko obrazovanje i utemeljenje, politički angažman i posvećenost promenama Zorana Đinđića, ostaće zabeleženi kao svetla tačka novije srpske istorije.