KRITIČKI PRIKAZ UČEŠĆA GRAĐANA U ENERGETSKOJ TRANZICIJI KROZ ENERGETSKU DEMOKRATIJU I GRAĐANSTVO: INSTITUTI KUPCA-PROIZVOĐAČA I ENERGETSKE ZAJEDNICE OD TEORIJE DO PRAKSE U REPUBLICI SRBIJI
PDF

Ključne reči

Energetska demokratija
energetsko građanstvo
energetska tranzicija
kupac-proizvođač
energetska zajednica
učešće građana
Evropska unija
Republika Srbija

Kako citirati

Aleksić, . V., & Grbić, . B. (2022). KRITIČKI PRIKAZ UČEŠĆA GRAĐANA U ENERGETSKOJ TRANZICIJI KROZ ENERGETSKU DEMOKRATIJU I GRAĐANSTVO: INSTITUTI KUPCA-PROIZVOĐAČA I ENERGETSKE ZAJEDNICE OD TEORIJE DO PRAKSE U REPUBLICI SRBIJI. Kritika: časopis Za Filozofiju I Teoriju društva, 3(2), 275–298. https://doi.org/10.5281/zenodo.7369702

Apstrakt

U borbi protiv klimatskih promena, posledice osećaju, ali i odgovornost snose, svi, kako pravna, tako i fizička lica. Imajući u vidu sve veći negativni uticaj klimatskih promena na životnu sredinu, raste pritisak na energetski sektor, kao najodgovorniji za emisije štetnih gasova, dok su, sa druge strane, domaćinstva i pojedinci sve više zainteresovani da doprinesu smanjenju uticaja koji imaju na životnu sredinu i klimatske promene. U procesu energetske tranzicije, paradigma centralizovanog energetskog sektora je iz osnova promenjena. Izazovi decentralizacije i neophodnih promena na svim nivoima delovanja u sektoru energetike stavljeni su pred društvo i građane, a sve u cilju zaštite životne sredine. Kroz koncepte o energetskoj demokratiji i građanstvu, razvijeni su i instituti kupca-proizvođača i energetske zajednice. Dok se u državama širom Evrope, ovi instituti primenjuju već više od 20 godina, u Srbiji se tek zakonodavnim novinama u obla- sti energetike iz 2021. godine omogućava građanima da na svoje krovove postave solarne panele i da višak proizvedene električne energije isporuče u sistem. U teoriji to znači da građani pojedinačno, ili udruženi, proizvode električnu energiju i time direktno doprinose i energetskoj tranziciji i smanjenju svojih računa. U praksi, konkretan doprinos građana zavisi od regulatorne postavke koja može doneti brojne izazove. Cilj ovog istraživanja je da predstavi kako su ovi instituti definisani u direktivama Evropske unije, dâ kritički osvrt na njihovu dosadašnju primenu u Srbiji, kao i da predstavi izazove i diskutuje mogućnosti za njihovo unapređenje. Korišćeni metodi u radu su pregled literature, uporedna analiza instituta, kao i neformalni nestruk- tuirani intervjui sa ekspertima. Rezultati istraživanja pokazuju da, ia- ko novi, ovi instituti bude veliko interesovanje stručne javnosti i građana, dok njihova primena u praksi razotkriva manjkavosti pravnog sistema i nedovoljnog razumevanja i učešća građana u sektoru energetike, što utiče na tok i brzinu energetske tranzicije u Srbiji.

https://doi.org/10.5281/zenodo.7369702
PDF
Creative Commons License

This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 3.0 Unported License.

Sva prava zadržana (c) 2022 Varvara Aleksić, Biljana Grbić