Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva

POVRATAK DIJALEKTIKE PRIRODE. BORBA ZA SLOBODU KAO NUŽNOST

2024-11-30T13:22:04+00:00

ŽENE KOJE SU MENJALE SVET: O knjizi Volframa Ajlenbergera Vatra slobode – spasavanje filozofije u mračnim vremenima 1933–1943, Agora, Zrenjanin i Novi Sad, 2021.

2024-11-30T22:22:01+00:00

O JEDNOJ FIKCIJI U ESTETICI I PRAVU: O knjizi Miloša Ćipranića Umetnička dela kao osobe, Akademska knjiga, Novi Sad; Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd, 2020.

2024-11-30T22:28:32+00:00

PROTIV RATA: O ZAČECIMA SAVREMENOG ANTIMILITARIZMA

2024-11-30T14:18:38+00:00

OPŠTI MIR: IZ ŽENSKE PERSPEKTIVE

2024-11-30T14:22:44+00:00

Pokajte se!

2024-11-30T16:47:31+00:00

Ratna molitva (1904 – 1905)

2024-11-30T16:49:56+00:00

MORALNI EKVIVALENT RATA

2024-11-30T16:51:52+00:00

GOVOR PROTIV REGRUTACIJE I RATA – 14. JUN 1917.

2024-11-30T16:54:19+00:00

MILITANTNI PACIFIZAM

2024-11-30T16:56:18+00:00

ZAŠTO RAT?

2024-11-30T16:57:37+00:00

BUDUĆNOST PACIFIZMA

2024-11-30T16:59:27+00:00

PRILOG FROJDOVOM RAZUMEVANJU POJMA KULTURE: KONCEPT I KRITIKA

2024-11-30T12:44:08+00:00

Članak se zasniva na predstavljanju i kritičkom čitanju Frojdovog psihoanalitičkog razumevanja kulture. Sagledava se i preispituje značaj Frojdovih antropoloških poduhvata iznetih u delu Totem i tabu (1913) i njegovih opštih opservacija o kulturi u delu Nelagodnost u kulturi (1930). Utvrđeno je da Frojdova teorija nastanka kulture, u skladu sa antropološkim gledištima svog vremena, naglašava da primitivno društvo predstavlja prvi stepen razvoja kulture u vidu formiranja društvenih i religijskih institucija. Ipak, sa stanovišta društvene nauke, problematične su teze o prvobitnom oceubistvu, te nejasno izvedene pojmovne razlike između prirodnog stanja i društva. Zaključuje se da je njegova misao o kulturi, uprkos brojnim nedostacima, danas svakako dobrodošla pri zasnivanju jedne sveobuhvatne teorije kulture.

FENOMENOLOGIJA PSIHOPATIJE: RASPRAVA O KVALITATIVNIM RAZLIKAMA IZMEĐU PSIHOPATSKIH I NEPSIHOPATSKIH LIČNOSTI

2024-11-30T12:49:01+00:00

Rad se bavi bavi pitanjem da li postoje kvalitativne razlike između psihopatske i nepsihopatske ličnosti. Psihopatiji se pristupa iz ugla fenomenološkog mišljenja – istražuje se karakter subjektivnog iskustva primarnog tipa psihopatije. Imajući u vidu dimenzionalnost psihopatije, ovaj pristup odgovara prototipskim ili tipičnim slučajevima, izloženim u prominentnim studijama o ovom fenomenu ljudske psihe i relevantan je za osnovnu intenciju ovog istraživanja – problematizovanje teze da ne postoje kvalitativne razlike između psihopata i nepsihopata. Iz fenomenološko-egzistencijalističke perspektive psihopatiju sagledavamo kao modifikovani način bivstvovanja-u-svetu među ljudima, a ne sa njima, kao bivstvovanje suženih egzistencijalnih mogućnosti usled inhibiranih ključnih ljudskih kapaciteta, koji se u fundamentalnim aspektima ljudske egzistencije razlikuje od opšteljudskog.

DOGMATIZAM, KRITIKA I DINAMIKA SAZNAVANJA. TUMAČENJE KRITIČKOG RACIONALIZMA I NEKE NJEGOVE NEDOVOLJNOSTI

2024-11-30T12:54:36+00:00

U ovoj raspravi se razmatra pitanje odnosa dogmatizma i kriticizma polazeći od interpretacije koju je pružio kritički racionalizam (Poper, Albert). Pritom se najpre izlaže sam pojam dogmatskih pretpostavki, dogme, kako je on uobličen u okvirima teologije u smislu crkvenih dogmata na kojima počiva vera, i upućuje na strukturalne sličnosti sa dogmama u drugim domenima. Iza toga se predstavlja tumačenje dogmatizma kakvo je uz oslanjanje na H. Dinglera pružio H. Albert. Ujedno se otvara pitanje saznajnoteorijske motivacije za pribegavanje dogmatizmu, te odnosa utemeljujućeg mišljenja i kritike, uz izvesno osporavanje rešenja koje nudi kritički racionalizam. Na kraju se problematizuje samoprimena „principa kritike“ kod samih klasika kritičkog racionalizma.

INFORMACIJE I SMISAO: POREKLO PERSPEKTIVNOG VREMENA

2024-11-30T12:59:51+00:00

U svakodnevnoj upotrebi, informacije se mogu definisati kao podaci koji proširuju naše razumevanje stvarnosti a mere se stepenom do kojeg pomažu primaocu da ostvari svoje praktične ciljeve. Dobre informacije su praktično korisne, loše su beskorisne. Na tom mestu uobičajenom shvatanju kvantitativnih informacija, pridružuju se semantički, prostorni i vremenski faktori. Ali pitanje je kako obične informacije, koje dolaze iz okruženja, postaju nosioci tih svojstava? Fokus ovog rada prvenstveno je usmeren na pitanja u vezi sa nastankom svojstava perspektivnog vremena (tensed time) koje se, za razliku od globalnog vremena fizike (detensed time), izražava u terminima prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Moj argument temelji se na artikulisanju perspektivnog vremena kao posledice manipulisanja lokalnim informativnim obrascima. Nakon uvoda u razliku između kvantitativnog (Šenonovog) i semantičkog (Floridijevog) koncepta informacija, pokušaću ću da pokažem sledeće: (1) Semantički sadržaj nije van dosega kvantitativnog razumevanja informacija, već se može izvesti iz njega putem prepoznavanja obrazaca i redukcije redundanse; (2) kvantitativni koncept informacija dovoljan je da objasni perspektivno vreme kao emergentni aspekt lokalnog informativnog sistema čvrsto povezanog sa novogenerisanim semantičkim sadržajem; (3) perspektivno vreme je redefinisano kao lokalno i semantičko, sa implikacijama na metafiziku perspektivnog vremena a potencijalno i na informativne sisteme.

SOCIJALNI DIJALOG I TRIPARTIZAM KAO KONSTRUKTIVNI MEHANIZAM U OSTVARIVANJU I IZGRADNJI EKONOMSKO-POLITIČKOG KONSENZUSA

2024-11-30T13:06:21+00:00

Odnosi između radnika i poslodavaca na tržištu rada i kapitala postaju odrednica međusobnih interakcija u kojima (u logici suprotnih interesa) otvaraju prostor za dijalog koji će im u misiji pronalaženja kompromisa zadovoljiti interese. Dijalog, kao polazna osnova komunikacije između radnika (udruženih u sindikate) i poslodavaca, na savremenom industrijskom polju poprima novu formu čija se konceptualnost približava pojmu socijalnog dijaloga. Instituicionalno uokviren i normativno usaglašen, socijalni dijalog kao takav omogućava socijalnim partnerima (reprezentativnih sindikata i unije poslodavaca) da sa predstavnicima Vlade usaglase svoje stavove, kako bi umanjili zonu konfliktne interakcije. Rad ima za cilj da ukaže na to da se uspostavljanje socijalnog dijaloga u jednoj dugoročnoj strategiji, koja pokriva polje ekonomske i socijalne politike, pre svega sastoji u rešavanju mnogobrojnih pitanja koja mogu biti predmet rada i radnih odnosa u istoimenoj zakonskoj oblasti, nužan i bezalternativan model, čiji je cilj postizanje bazičnog konsenzusa u društvu. Autor njegovu primenu vidi kao perspektivnu strategiju jednog stabilnog i dinamičnog privrednog i društvenog razvoja. Vođen ovom pretpostavkom, pokušava da prihvati njegov smisao, koji se kreće na liniji od međusobnog uvažavanja interesnih razlika do njihovog prihvatanja u zoni zajedničkih interesa.

ŽRTVE OSVETNIČKE PORNOGRAFIJE: PERCIPIRAMO LI RAZLIČITO MUŠKARCE I ŽENE ŽRTVE?

2024-11-30T13:11:32+00:00

Osvetnička pornografija, kao oblik rodno zasnovanog nasilja, sve je veći problem kojeg donose digitalni mediji. Mnoge žrtve doživljavaju da njihovi bivši partneri dijele njihov seksualno eksplicitan sadržaj bez njihovog pristanka. Shodno tome, trpe brojne nepovoljne posljedice, uključujući psihički stres i socijalnu izolaciju. Cilj ovog rada bio je istražiti kako su žrtve osvetničke pornografije percipirane u odnosu na njihovu rodnu pripadnost. Također smo nastojali razumjeti da li seksistički stavovi mogu predvidjeti impresije o žrtvama. Mjerili smo hostilni i benevolentni seksizam kod 169 ispitanika/ca (Mdob = 27.45, SDdob = 10.26). Zatim smo ih nasumično raspodijelili u jedan od uslova – muškarac žrtva vs. žena žrtva, gdje su pročitali online članak o žrtvi osvetničke pornografije. Ispitanici/ce su, zatim, procjenjivali/e žrtvu na dimenzijama toplota i kompetenost. Ispitanici/ce u uslovu žena žrtva su ocijenili/e žrtvu toplijom i kompetentnijom od ispitanika/ca u uslovu muškarac žrtva. Osim toga, hostilni, ali ne i benevolentni seksizam, predviđao je percepciju toplote žrtve bez obzira na rod. Međutim, obje vrste seksističkih stavova nisu moderirale razlike u percepciji toplote i kompetentnosti bez obzira na uslov. Naši rezultati pokazuju da muškarci žrtve osvetničke pornografije mogu biti negativnije percipirani od žena žrtava i da bi prethodni (hostilni) seksistički stavovi mogli pomoći u razumijevanju kako ljudi doživljavaju žrtve osvetničke pornografije.

ALTISEROVSKA PERSPEKTIVA: MEDIJSKI APARAT I NASILJE

2024-11-30T12:09:06+00:00

Altiserovska „kritika medija“ formirana je oko dva teorijska toposa, a to su ahumanizam i interpelacija. Pošto je, prema Altiseru, humanističko shvatanje čoveka kao slobodne, svrsishodne i stvaralačke ličnosti tek ideološka deformacija, ahumanizam, obezbeđuje adekvatan metodološki pristup. U tekstu argumentujemo u prilog sledećoj tezi: jedna od najvažnijih funkcija medijskog državnog aparata (novine, tv i radio stanice, internet portali, društvene mreže), sastoji se u forsiranju sistemskog nasilja, dok se subjektivno osuđuje. Kako sistemsko nasilje reprodukuje društvene odnose, nasilje postaje ideološka kategorija, a kolokvijalni govor o sistemskom nasilju kamuflira predmet kritike. Interpelacijom mediji formiraju subjekte podobne zahtevu društvene reprodukcije, a pečat novim oblicima nasilja pružaju upravo savremeni mediji. Naime, što se mediji više zalažu za poštovanje ljudskih prava i humanističkih načela, to oni u sistemskom smislu deluju nasilnije, koristeći mehanizam interpelacije. Subjekt u tom procesu nije nevin, njega pogađa sopstvena poruka, preokrenuta iz subjektivne ravni u sistemsku. U pogledu sistemskog nasilja mediji su nesvesni, u slučaju subjektivnog patetični, a objektivnog, samo slepi.

MEDIJSKI FORMATI: SPEKTAKULARIZACIJA NASILJA I NASILJE SPEKTAKLA

2024-11-30T12:20:00+00:00

Tema reprezentacija nasilja i tragičnih nesreća u medijima obrađuje se u članku kroz prizmu fenomena kakvi su kultura spektakla, senzacionalizam, kult poznatih i slavnih ljudi. Želi se preispitati kako, na koje načine, nasilni događaji, tragedije i protagonisti takvih priča nalaze svoje mjesto u medijskoj konstrukciji društvene zbilje, pri čemu je matrica spektakla središnji vrijednosni filter za takvu produkciju. Teorijsko-istraživački naglasak stavljen je na televizijsku medijsku proizvodnju, njenu logiku i pripadajuće joj formate. Stoga se i spektakl tretira kao jedan tip medijskog formata. Središnja je teza rada da nije problematično tek posredovanje reprezentacija slika nasilja, kriminala i tragedija u medijima, nasilni su i oblici formatiranja takvih sadržaja u spektakularne selebrističke medijske proizvode koji su kao takvi plasirani i ponuđeni publikama. Izvedeni su prikazi i analiza dva ilustrativna primjera iz tzv. regije.

MEDIJSKO IZVEŠTAVANJE O AFERI FOTOPAB U SLOVENIJI – SEKSUALNO NASILJE U KONTEKSTU DIGITALNOG FEMINIZMA, MEDIJSKOG SENZACIONALIZMA I NOVINARSKE PROFESIJE

2024-11-30T12:27:24+00:00

Proteklih nekoliko godina prošlo je u znaku razvoja digitalnih feminističkih pokreta, kao i pokreta koji se bore protiv nasilja nad ženama. U postjugoslovenskom regionu, rodno nasilje postalo je važna tema kroz pokrete #nisamtražila i #nisisama, koji su se proširili putem društvenih mreža. U Sloveniji, jedan od ključnih događaja u ovom kontekstu bila је „afera Fotopab“. Ova afera je počela u avgustu 2022, kad su ispovesti žena o seksualnom nasilju u kulturnoj sferi prvi put objavljene na Instagramu, a zatim prenesene u raznim informativnim medijima. Ovaj rad se bavi medijskim izveštavanjem o aferi, što se može sagledati kroz pojmovne razlike senzacionalizma i profesionalizma u novinarskoj praksi. Izveštavanje je takođe bilo obeleženo specifičnom političkom polarizacijom koja je karakteristična za hibridne medijske sisteme, pri čemu su se desničarski mediji uglavnom fokusirali na tobože inherentno problematično i promiskuitetno ponašanja pripadnika urbane progresivne kulture. U tekstu pokušavamo da sistematski analiziramo medijsko izveštavanje o ovom pitanju koristeći metode za miniranje podataka, analizu okvira i tekstualnu analizu. Takođe se bavimo načinom na koji se nasilje nad ženama i pitanja vezana za žene često koriste za političke poene i ciljeve.

RAT U UKRAJINI I FEJSBUK RATOVI EMODŽIJIMA

2024-11-30T12:34:23+00:00

Istraživanje je bazirano na analizi sadržaja i statističkoj analizi reakcija i interakcija u vezi sa najpopularnijim objavama njuz-portala o ratu u Ukrajini na srpskom jeziku tokom prve godine rata. Analizirane objave imale su ukupno 92. 693 interakcije i 264. 115 reakcija na Fejsbuku, u sedam mogućih formi: „like“, „love“, „care“, „wow“, „angry“, „haha“ i „sad“, pri čemu je najzastupljenija bila „like“ (84, 5%), a najzastupljeniji emodži „haha“ (8, 8%). Cilj istraživanja je identifikacija modela interakcija i reakcija u vezi sa objavama o ratu u Ukrajini, s fokusom na upotrebu emodžija, kao i identifikacija uređivačkih strategija kojima se intenzivira popularnost objave. Gotovo svi posmatrani naslovi o ratu u Ukrajini sadrže određeni vid dramatizacije, prenaglašavanja ili fatalizacije. Dok se agens javlja dvojako, i kao pojedinac i kao država, pacijens je retko kada pojedinac. Od 50 najpopularnijih naslova samo dva govore o žrtvama kao individuama. Analiza emodžija pokazuje da publika surovije reaguje na naslove o ratu i stradanjima kada pojedinačne žrtve nisu istaknute, kada su nevidljive. Veliki broj popularnih naslova osmišljen je tendenciozno, kao podloga za iskazivanje podsmeha, cinizma i užitka u nevolji. U takvom okruženju se sistemom hvatanja u kolo gomilaju neempatične i impulsivne reakcije, a korisnici bivaju ohrabreni da se i sami pridruže likovanju nad stradanjima i navijanju za dalju eskalaciju sukoba.